zovu se pustinje jer su ruke napustile
linija boka balkona najavljuje
silazak
znam jer se neko otrovao od cvijeta
u njenoj svijesti u prošlosti
podzemnja
i sada sanja kako put
postaje potok i ne zalazi

nego oni oni ako voliš silaze
i diraju nezbrinute vode govore
došli smo da te nosimo na ruke i da te ostavimo
na još daljem mjestu
na ruke

ma koliko da se rašire to je i dalje
jutro i već je prošlo
autobusi sanjaju valove dok se mimoilaze
biću veoma od zemlje poslije ove zemlje
biću jako šine

ko će grliti u dalekovod
u jutro niko